Levo-liberalna platforma
(utopijske kontroverze i problematski predlozi za razmišljanje)
Politički okvir („sistem“) zahteva ozbiljnu reorganizaciju u smeru snažne decentralizacije vlasti i značajnog jačanja lokalnih zajednica i njihovih autonomija. Lokalna zajednica (oko 5000 ljudi) je osnovna jedinica društvenog organizovanja. Lokalna zajednica se udružuje, shodno svojim interesima, sa drugim takvim zajednicama u opštine. Opštine (oko 50,000 ljudi) mogu se udruživati u gradove i okruge (oko 500,000 stanovnika). Lokalne zajednice imaju prednost u odlučivanju o sebi u odnosu na više vlasti. Njihovi organi imaju šestomesečne sastave a skupština svih građana lokalne zajednice je mesto donošenja odluka u čestom zasedanju. Na nivou lokalnih zajednica, opština i gradova nije dopušteno stranačko delovanje. Taj nivo čini lokalnu samoupravu građanskih zborova i skupština. (Ona ima, kao grassroots i participacijska demokratija, radnu prednost nad vlašću „odozgo“, oktroisanu s vrha.)
Država je savez svojih opština, a na saveznom i okružnom nivou deluju političke stranke i organizacije. Država je horizontalna zajednica jednakopravnih, a ne hijerarhijska, piramidalna struktura vladanja (sklona autoritarizmu i populizmu). Registrovanih stranaka ima do 10. Svaka stranka koja, na bilo koji način, zagovara nasilje i diskriminaciju građana po bilo kojoj osnovi, može biti suspendovana od strane državnog veća na 3, 6 ili 12 meseci, odnosno trajno. Državno veće – birano od strane opštinskih veća većinom – nadležno je za nadzor stranaka. Stranke učestvuju na izborima za državni parlament i skupštine okruga; svaki građanin ima pravo da bira i bude biran, a mandat poslanika, kao i svih nosilaca državnih ovlašćenja traje do 2 godine, najviše 2 puta. Umesto savremenih „ministarstava“ obrazuje se mreža stručnih timova kojom upravljaju parlamentarni i skupštinski odbori i sekretari. Smenjivanje nosilaca ovlašćenja može inicirati lokalna samouprava, opštinsko veće, grad ili okrug, kao i stranke u parlamentu. Parlament kao državna zakonodavna vlast bira izvršnu vlast (vladu i predsednika države), potvrđuje izbor savetnika i upravnika administracije, i predstavlja telo permanentne kontrole rada nosilaca ovlašćenja. Parlament može samo u izuzetnim okolnostima promeniti odluke lokalnih samouprava. Državni organi su u načelu pod nadzorom zajednice od koje dobijaju ovlašćenja i delokrug rada. U donošenju odluka polaže se na stručnost i odgovornost. Prekršajne kazne za ovlašćene se naplaćuju iz privatnih izvora nosilaca ovlašćenja. Ukidaju se imuniteti, privilegije i zaštite za sve funkcionere.
U zakonodavnoj oblasti sudije su nezavisne u radu, ali podležu izborima kao i svi nosioci ovlašćenja. Njihov mandat traje od 6 do 8 godina. Postoje opštinski, okružni i savezni sudovi sa ovlašćenjima u raznim sferama. Njihov rad je javan i podležu kontroli javnosti u svakom segmentu (kako bi se naglasila pravda, tj. izbegle pravne kazuistike i formalističko sholastičarenje, odnosno preteglo ad meritum načelo nad proceduralnošću „u ime naroda“). Tužilaštva su profesionalna, nezavisna u postupanju, ali takođe podležu kontroli javnosti, a mandat tužilaca – opštinskih, okružnih, saveznih – takođe je na 6 ili 8 godina. Postoje tužioci za specifične oblasti (krivičari, finansije, rad uprave, privreda, ekologija, zaštita ljudskih prava i sl.) Advokatura je nezavisna. Pozitivni zakoni i propisi moraju biti svima razumljivi i bez praznina a podležu redovnoj periodičnoj reviziji i proveri od strane stručnjaka, ovlašćenih predlagača i javnosti.
Bezbednost se u prvom redu odnosi na bezbednost građana i zaštitu njihovih prava i sloboda. Agencije koje brinu o tzv. državnoj – opštoj – bezbednosti pod stalnom su kontrolom parlamentarnih tela i specifičnih, u tu svrhu određenih organa lokalnih samouprava. Operativni rad ovih agencija može biti skriven od javnosti najviše do godinu dana. Privatnost pojedinaca i njihove komunikacije je nepovrediva. Redovna policija je pod kontrolom i državnih i lokalnih tela. Njihovi rukovodioci takođe podležu izborima na 6 ili 8 godina. Pripadnici policije i profesionalne vojske ne smeju biti članovi stranaka i nemaju, dok su u poslu bezbednosti, glasačka prava.
Naglasak u ekonomiji kapitala je na privatnom preduzetništvu i regulisanom tržištu, naročito kod zaštite malih i srednjih preduzeća, a svi javni ili privatno-javni činioci, kompanije i firme koje imaju ma kakav udeo u raspodeli budžeta i zajedničkog novca dužne su da obezbede potpunu finansijsku transparentnost. Od javnosti mogu biti skriveni samo tehnološki i razvojni podaci, ali i u njih mogu imati uvid okružna i državna ekonomska veća. Radno zakonodavstvo ima prednost nad profitnim interesom. Raspon plata u javnom sektoru ide do srazmere 1:5. Oporezivanje je progresivno a državna i okružna ekonomska veća mogu umanjiti porez inkluzivnom i inovativnom kapitalu. Monopoli i kartelizacije nisu dozvoljeni. Luksuz i estrada, tabloidni mediji i sportski spektakli se dodatno oporezuju. Profitni viškovi koje utvrđuju ekonomska savezna i okružna veća, naročito ekstra-profiti stečeni privatnom upotrebom javnih resursa, usmeravaju se u fondove opšte solidarnosti za siromašne, nezaposlene i socijalno ugrožene građane. Strani biznis podleže isključivo domaćem zakonodavstvu. Veroispovest je slobodna a religijske organizacije su poslovno integrisane u finansijski sistem. Javni saobraćaj – drumski, železnički, rečni, dostavni i prevozni – ima prednost nad privatnim. Finansijske provere su obavezne i stalne za sve korisnike budžetskih sredstava.
Država sklapa mirovne i bezbednosne ugovore sa susednim državama i njihovim organizacijama. Vojska države ne učestvuje u stranim sukobima, kao što ni strane vojske ne mogu imati baze ili angažmane na domaćem tlu. Sa evropskim organizacijama država sklapa razne ugovore o saradnji, ekonomskoj, finansijskoj, kulturnoj, graničnoj. Diplomatiju vode stručne službe i kadrovi, i pod kontrolom su parlamenta i okruga.
Zdravstvo je pre svega usmereno na prevenciju bolesti. Obezbeđuju se redovni besplatni pregledi i dijagnostika. Savezne službe i lokalne samouprave imaju uticaj na stručna tela u davanju pristanka (licence) za rad lekara, a specijalistički i klinički centri su pod kontrolom saveznih i okružnih organa. Lekovi su dostupni svima uz minimalnu nadoknadu. Ulaganje u zdravstvo i ekologiju ima prednost nad drugim ulaganjima. Zelene površine i ekološki urbanizam, zaštita prirode, vode, vazduha i drugih primarnih životnih resursa imaju takođe prednost nad ekonomskom upotrebom tih resursa i o tome naročito brinu savezne i lokalne vlasti.
I ulaganje u obrazovanje ima prednost nad drugim ulaganjima. Osnovno i srednje obavezno školstvo je rasterećeno po sadržini i metodima; umesto memorijskog balasta i učenja podstiče se inovativno i kritičko razmišljanje, usmereno na životne događaje pre nego na tradicionalna nastavna polja. Takođe je obavezno uvođenje jednog zanata kao rezervnog poziva. U nastavu se uvode vaspitavanje za demokratiju, ekonomsko elementarno obrazovanje, ekološka svest i kultura na osnovama svetske i nacionalne baštine. Primanja nastavnika viša su barem dvostruko od medijalnih plata u državi. Obrazovne ustanove su autonomne u radu po svojim metodama a nastavne sadržine usaglašavaju kroz autonomna lokalna i savezna veća. Naučne ustanove su takođe autonomne u istraživanju i razvoju znanja.
Kulturne ustanove su autonomne i nezavisne jedinice stvaralaštva. Umesto tzv. industrije kulture podstiče se i pomaže individualno stvaralaštvo. U središtu brige za kulture stoje umetnosti. Savezna i lokalna veća finansijski i organizaciono pomažu umetničko stvaralaštvo, i mogu umanjiti poreska opterećenja za zahtevnije kreativne projekte. Kulturno nasleđe je zaštićeno od strane stručnih saveznih veća i čuva se kao jedan od opštih prioriteta. Kao skup opštih vrednosti kultura čuva zajedništvo individua, i sprečava svaku represiju po etničkoj, verskoj, obrazovnoj, jezičkoj, seksualnoj osnovi (bračne zajednice su slobodne od države i zavise od pojedinačne volje partnera, a deca su zaštićena od svakog nasilja i pritiska). Budžeti za kulturu, nauku, obrazovanje i zdravstvo ne mogu biti manji od budžeta za odbranu ili bezbednost.
Javnost je slobodna, mediji mogu biti savezni i lokalni. Mediji su dužni da plasiraju sve informacije od interesa za građane, bez cenzure ali sa proverom tačnosti. Njihova je dužnost da neguju i podstiču diskusije o svim društvenim problemima. Stranački nastoje da budu neutralne, ali savezna i lokalna veća za medije mogu suspendovati rad medija na kraći period ukoliko mediji pokažu pristrasnost, nepismenost, propagandni ili senzacionalistički interes. Sprečava se vlasnička koncentracija u medijima, privatni mediji su pod nadzorom javnosti. Podjednako u medijskim sadržajima moraju biti zastupljeni kultura, nauka, stvaralaštvo, umetnost, zdravstvo, ekologija, obrazovanje kao politika. Kazna za podsticanje nasilja je ukidanje medija. Javnost ima prednost u svim slučajevima nad biznisom, državnom bezbednošću, stranačkim aktivnostima a dužna je da štiti privatnost i dostojanstvo građana. Mediji su obavezni da podstiču socijalnu solidarnost i odgovornost za pravdu.
Itd.