<\/p>\n\n\n\n
Politi\u010dki okvir (\u201esistem\u201c) zahteva ozbiljnu reorganizaciju u smeru sna\u017ene decentralizacije vlasti i zna\u010dajnog ja\u010danja lokalnih zajednica i njihovih autonomija. Lokalna zajednica (oko 5000 ljudi) je osnovna jedinica dru\u0161tvenog organizovanja. Lokalna zajednica se udru\u017euje, shodno svojim interesima, sa drugim takvim zajednicama u op\u0161tine. Op\u0161tine (oko 50,000 ljudi) mogu se udru\u017eivati u gradove i okruge (oko 500,000 stanovnika). Lokalne zajednice imaju prednost u odlu\u010divanju o sebi u odnosu na vi\u0161e vlasti. Njihovi organi imaju \u0161estomese\u010dne sastave a skup\u0161tina svih gra\u0111ana lokalne zajednice je mesto dono\u0161enja odluka u \u010destom zasedanju. Na nivou lokalnih zajednica, op\u0161tina i gradova nije dopu\u0161teno strana\u010dko delovanje. Taj nivo \u010dini lokalnu samoupravu gra\u0111anskih zborova i skup\u0161tina. (Ona ima, kao grassroots<\/em> i participacijska demokratija, radnu prednost nad vla\u0161\u0107u \u201eodozgo\u201c, oktroisanu s vrha.)<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava je savez svojih op\u0161tina, a na saveznom i okru\u017enom nivou deluju politi\u010dke stranke i organizacije. Dr\u017eava je horizontalna zajednica jednakopravnih, a ne hijerarhijska, piramidalna struktura vladanja (sklona autoritarizmu i populizmu). Registrovanih stranaka ima do 10. Svaka stranka koja, na bilo koji na\u010din, zagovara nasilje i diskriminaciju gra\u0111ana po bilo kojoj osnovi, mo\u017ee biti suspendovana od strane dr\u017eavnog ve\u0107a na 3, 6 ili 12 meseci, odnosno trajno. Dr\u017eavno ve\u0107e \u2013 birano od strane op\u0161tinskih ve\u0107a ve\u0107inom \u2013 nadle\u017eno je za nadzor stranaka. Stranke u\u010destvuju na izborima za dr\u017eavni parlament i skup\u0161tine okruga; svaki gra\u0111anin ima pravo da bira i bude biran, a mandat poslanika, kao i svih nosilaca dr\u017eavnih ovla\u0161\u0107enja traje do 2 godine, najvi\u0161e 2 puta. Umesto savremenih \u201eministarstava\u201c obrazuje se mre\u017ea stru\u010dnih timova kojom upravljaju parlamentarni i skup\u0161tinski odbori i sekretari. Smenjivanje nosilaca ovla\u0161\u0107enja mo\u017ee inicirati lokalna samouprava, op\u0161tinsko ve\u0107e, grad ili okrug, kao i stranke u parlamentu. Parlament kao dr\u017eavna zakonodavna vlast bira izvr\u0161nu vlast (vladu i predsednika dr\u017eave), potvr\u0111uje izbor savetnika i upravnika administracije, i predstavlja telo permanentne kontrole rada nosilaca ovla\u0161\u0107enja. Parlament mo\u017ee samo u izuzetnim okolnostima promeniti odluke lokalnih samouprava. Dr\u017eavni organi su u na\u010delu pod nadzorom zajednice od koje dobijaju ovla\u0161\u0107enja i delokrug rada. U dono\u0161enju odluka pola\u017ee se na stru\u010dnost i odgovornost. Prekr\u0161ajne kazne za ovla\u0161\u0107ene se napla\u0107uju iz privatnih izvora nosilaca ovla\u0161\u0107enja. Ukidaju se imuniteti, privilegije i za\u0161tite za sve funkcionere.<\/p>\n\n\n\n U zakonodavnoj oblasti sudije su nezavisne u radu, ali podle\u017eu izborima kao i svi nosioci ovla\u0161\u0107enja. Njihov mandat traje od 6 do 8 godina. Postoje op\u0161tinski, okru\u017eni i savezni sudovi sa ovla\u0161\u0107enjima u raznim sferama. Njihov rad je javan i podle\u017eu kontroli javnosti u svakom segmentu (kako bi se naglasila pravda, tj. izbegle pravne kazuistike i formalisti\u010dko sholasti\u010darenje, odnosno preteglo ad meritum<\/em> na\u010delo nad proceduralno\u0161\u0107u \u201eu ime naroda\u201c). Tu\u017eila\u0161tva su profesionalna, nezavisna u postupanju, ali tako\u0111e podle\u017eu kontroli javnosti, a mandat tu\u017eilaca \u2013 op\u0161tinskih, okru\u017enih, saveznih \u2013 tako\u0111e je na 6 ili 8 godina. Postoje tu\u017eioci za specifi\u010dne oblasti (krivi\u010dari, finansije, rad uprave, privreda, ekologija, za\u0161tita ljudskih prava i sl.) Advokatura je nezavisna. Pozitivni zakoni i propisi moraju biti svima razumljivi i bez praznina a podle\u017eu redovnoj periodi\u010dnoj reviziji i proveri od strane stru\u010dnjaka, ovla\u0161\u0107enih predlaga\u010da i javnosti.<\/p>\n\n\n\n Bezbednost se u prvom redu odnosi na bezbednost gra\u0111ana i za\u0161titu njihovih prava i sloboda. Agencije koje brinu o tzv. dr\u017eavnoj \u2013 op\u0161toj \u2013 bezbednosti pod stalnom su kontrolom parlamentarnih tela i specifi\u010dnih, u tu svrhu odre\u0111enih organa lokalnih samouprava. Operativni rad ovih agencija mo\u017ee biti skriven od javnosti najvi\u0161e do godinu dana. Privatnost pojedinaca i njihove komunikacije je nepovrediva. Redovna policija je pod kontrolom i dr\u017eavnih i lokalnih tela. Njihovi rukovodioci tako\u0111e podle\u017eu izborima na 6 ili 8 godina. Pripadnici policije i profesionalne vojske ne smeju biti \u010dlanovi stranaka i nemaju, dok su u poslu bezbednosti, glasa\u010dka prava.<\/p>\n\n\n\n Naglasak u ekonomiji kapitala je na privatnom preduzetni\u0161tvu i regulisanom tr\u017ei\u0161tu, naro\u010dito kod za\u0161tite malih i srednjih preduze\u0107a, a svi javni ili privatno-javni \u010dinioci, kompanije i firme koje imaju ma kakav udeo u raspodeli bud\u017eeta i zajedni\u010dkog novca du\u017ene su da obezbede potpunu finansijsku transparentnost. Od javnosti mogu biti skriveni samo tehnolo\u0161ki i razvojni podaci, ali i u njih mogu imati uvid okru\u017ena i dr\u017eavna ekonomska ve\u0107a. Radno zakonodavstvo ima prednost nad profitnim interesom. Raspon plata u javnom sektoru ide do srazmere 1:5. Oporezivanje je progresivno a dr\u017eavna i okru\u017ena ekonomska ve\u0107a mogu umanjiti porez inkluzivnom i inovativnom kapitalu. Monopoli i kartelizacije nisu dozvoljeni. Luksuz i estrada, tabloidni mediji i sportski spektakli se dodatno oporezuju. Profitni vi\u0161kovi koje utvr\u0111uju ekonomska savezna i okru\u017ena ve\u0107a, naro\u010dito ekstra-profiti ste\u010deni privatnom upotrebom javnih resursa, usmeravaju se u fondove op\u0161te solidarnosti za siroma\u0161ne, nezaposlene i socijalno ugro\u017eene gra\u0111ane. Strani biznis podle\u017ee isklju\u010divo doma\u0107em zakonodavstvu. Veroispovest je slobodna a religijske organizacije su poslovno integrisane u finansijski sistem. Javni saobra\u0107aj \u2013 drumski, \u017eelezni\u010dki, re\u010dni, dostavni i prevozni \u2013 ima prednost nad privatnim. Finansijske provere su obavezne i stalne za sve korisnike bud\u017eetskih sredstava.<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava sklapa mirovne i bezbednosne ugovore sa susednim dr\u017eavama i njihovim organizacijama. Vojska dr\u017eave ne u\u010destvuje u stranim sukobima, kao \u0161to ni strane vojske ne mogu imati baze ili anga\u017emane na doma\u0107em tlu. Sa evropskim organizacijama dr\u017eava sklapa razne ugovore o saradnji, ekonomskoj, finansijskoj, kulturnoj, grani\u010dnoj. Diplomatiju vode stru\u010dne slu\u017ebe i kadrovi, i pod kontrolom su parlamenta i okruga.<\/p>\n\n\n\n Zdravstvo je pre svega usmereno na prevenciju bolesti. Obezbe\u0111uju se redovni besplatni pregledi i dijagnostika. Savezne slu\u017ebe i lokalne samouprave imaju uticaj na stru\u010dna tela u davanju pristanka (licence) za rad lekara, a specijalisti\u010dki i klini\u010dki centri su pod kontrolom saveznih i okru\u017enih organa. Lekovi su dostupni svima uz minimalnu nadoknadu. Ulaganje u zdravstvo i ekologiju ima prednost nad drugim ulaganjima. Zelene povr\u0161ine i ekolo\u0161ki urbanizam, za\u0161tita prirode, vode, vazduha i drugih primarnih \u017eivotnih resursa imaju tako\u0111e prednost nad ekonomskom upotrebom tih resursa i o tome naro\u010dito brinu savezne i lokalne vlasti.<\/p>\n\n\n\n I ulaganje u obrazovanje ima prednost nad drugim ulaganjima. Osnovno i srednje obavezno \u0161kolstvo je rastere\u0107eno po sadr\u017eini i metodima; umesto memorijskog balasta i u\u010denja podsti\u010de se inovativno i kriti\u010dko razmi\u0161ljanje, usmereno na \u017eivotne doga\u0111aje pre nego na tradicionalna nastavna polja. Tako\u0111e je obavezno uvo\u0111enje jednog zanata kao rezervnog poziva. U nastavu se uvode vaspitavanje za demokratiju, ekonomsko elementarno obrazovanje, ekolo\u0161ka svest i kultura na osnovama svetske i nacionalne ba\u0161tine. Primanja nastavnika vi\u0161a su barem dvostruko od medijalnih plata u dr\u017eavi. Obrazovne ustanove su autonomne u radu po svojim metodama a nastavne sadr\u017eine usagla\u0161avaju kroz autonomna lokalna i savezna ve\u0107a. Nau\u010dne ustanove su tako\u0111e autonomne u istra\u017eivanju i razvoju znanja.<\/p>\n\n\n\n Kulturne ustanove su autonomne i nezavisne jedinice stvarala\u0161tva. Umesto tzv. industrije kulture podsti\u010de se i poma\u017ee individualno stvarala\u0161tvo. U sredi\u0161tu brige za kulture stoje umetnosti. Savezna i lokalna ve\u0107a finansijski i organizaciono poma\u017eu umetni\u010dko stvarala\u0161tvo, i mogu umanjiti poreska optere\u0107enja za zahtevnije kreativne projekte. Kulturno nasle\u0111e je za\u0161ti\u0107eno od strane stru\u010dnih saveznih ve\u0107a i \u010duva se kao jedan od op\u0161tih prioriteta. Kao skup op\u0161tih vrednosti kultura \u010duva zajedni\u0161tvo individua, i spre\u010dava svaku represiju po etni\u010dkoj, verskoj, obrazovnoj, jezi\u010dkoj, seksualnoj osnovi (bra\u010dne zajednice su slobodne od dr\u017eave i zavise od pojedina\u010dne volje partnera, a deca su za\u0161ti\u0107ena od svakog nasilja i pritiska). Bud\u017eeti za kulturu, nauku, obrazovanje i zdravstvo ne mogu biti manji od bud\u017eeta za odbranu ili bezbednost.<\/p>\n\n\n\n Javnost je slobodna, mediji mogu biti savezni i lokalni. Mediji su du\u017eni da plasiraju sve informacije od interesa za gra\u0111ane, bez cenzure ali sa proverom ta\u010dnosti. Njihova je du\u017enost da neguju i podsti\u010du diskusije o svim dru\u0161tvenim problemima. Strana\u010dki nastoje da budu neutralne, ali savezna i lokalna ve\u0107a za medije mogu suspendovati rad medija na kra\u0107i period ukoliko mediji poka\u017eu pristrasnost, nepismenost, propagandni ili senzacionalisti\u010dki interes. Spre\u010dava se vlasni\u010dka koncentracija u medijima, privatni mediji su pod nadzorom javnosti. Podjednako u medijskim sadr\u017eajima moraju biti zastupljeni kultura, nauka, stvarala\u0161tvo, umetnost, zdravstvo, ekologija, obrazovanje kao politika. Kazna za podsticanje nasilja je ukidanje medija. Javnost ima prednost u svim slu\u010dajevima nad biznisom, dr\u017eavnom bezbedno\u0161\u0107u, strana\u010dkim aktivnostima a du\u017ena je da \u0161titi privatnost i dostojanstvo gra\u0111ana. Mediji su obavezni da podsti\u010du socijalnu solidarnost i odgovornost za pravdu.<\/p>\n\n\n\n Itd.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Levo-liberalna platforma (utopijske kontroverze i problematski predlozi za razmi\u0161ljanje) Politi\u010dki okvir (\u201esistem\u201c) zahteva ozbiljnu reorganizaciju u smeru sna\u017ene decentralizacije vlasti i zna\u010dajnog ja\u010danja lokalnih zajednica i njihovih autonomija. Lokalna zajednica (oko 5000 ljudi) je osnovna jedinica dru\u0161tvenog organizovanja. Lokalna zajednica se udru\u017euje, shodno svojim interesima, sa drugim takvim zajednicama u op\u0161tine. Op\u0161tine (oko 50,000 ljudi) … Continue reading “LLP”<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-1226","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tekstovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1226","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1226"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1226\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1232,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1226\/revisions\/1232"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1226"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1226"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1226"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}