{"id":1182,"date":"2026-08-08T11:33:51","date_gmt":"2026-08-08T10:33:51","guid":{"rendered":"https:\/\/libretto.rs\/?p=1182"},"modified":"2026-08-09T14:19:30","modified_gmt":"2026-08-09T13:19:30","slug":"javne-tajne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/libretto.rs\/?p=1182","title":{"rendered":"Javne tajne"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

1. Tajne<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017ee izgledati neobi\u010dno da zapis o javnosti <\/em>kao klasi\u010dnom postulatu demokratije po\u010dinjemo iz po mnogo \u010demu suprotnog ugla, iz ugla tajnosti. Ali tako je samo na prvi pogled. Tajnost i tajne ome\u0111avaju javnost, spolja koliko iznutra.<\/p>\n\n\n\n

U klasi\u010dnoj (starogr\u010dkoj, atinskoj) demokratiji javnost se oslanjala na dve pomo\u0107ne vrednosti. Jedna je bila paresija<\/em> (\u03c0\u03b1\u03c1\u03c1\u03b7\u03c3\u03af\u03b1), \u0161to je obele\u017eavalo otvoren, iskren, hrabar govor.[1]<\/a> To je povezivalo istupanja pojedinca i o\u010dekivanja slu\u0161alaca, naro\u010dito u raspravama na op\u0161toj, svima dostupnoj Skup\u0161tini. Druga vrednost je bila isegorija<\/em> (\u1f30\u03c3\u03b7\u03b3\u03bf\u03c1\u03af\u03b1), povezana sa isonomijom, politi\u010dkom jednakopravno\u0161\u0107u: jednako pravo ili ista sloboda gra\u0111ana da istupaju u javnosti, odnosno obrate se i govore u zajednici. I dok je prva na\u010din govora ugra\u0111en u obi\u010daje i karakter ljudi, druga je u\u017ee politi\u010dka utoliko \u0161to se odnosi na istupanja pred polisom i za polis.<\/p>\n\n\n\n

Ovo poslednje nije \u0161to i imunitet<\/em> u modernoj parademokratiji, za\u0161tita od posledica za re\u010d u parlamentarnoj debati.[2]<\/a> Koren munus<\/em> je zajedni\u010dki imunitetu i komunikaciji: imunitet je rez ili prekid komunikacije (kao za\u0161tita da se ne preispituje i ne obave\u017ee za\u0161ti\u0107ene od posledica za svoje \u010dinove). To je odsustvo komunikacije vlasti, odnosno dr\u017eave prema zajednici, a ako ne onda njeno skretanje u po\u017eeljnom pravcu. Ono \u0161to imuniteti \u0161tite jeste tajnost politi\u010dkog delovanja (odlu\u010divanja, kao i sprovo\u0111enja odluka), tajne politike kao arcana imprerii<\/em>, kako je jo\u0161 rimski istori\u010dar Tacit govorio.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je arcana imperii<\/em>?[3]<\/a> To je skup razloga vladanja, u prvom redu razloga dr\u017eave. Postoji u tom skupu element koji se \u010dini javnim i obrazla\u017ee kao javno dobro, salus publica<\/em>: ratio status<\/em> je dr\u017eavni razlog, razlog \u0161to dr\u017eava postoji, i odnosi se najvi\u0161e na ono \u0161to je u interesu dr\u017eave da opstane kao takva. To je kasniji, moderni raison d’\u00e9tat<\/em>, uz aparate koji taj \u201erazlog\u201c, \u201eracio\u201c ili \u201ezakon\u201c \u010duvaju i obezbe\u0111uju. Ona je poput \u201ezagonetke umotane u misteriju enigme\u201c (\u010cer\u010dil). Dr\u017eava se tim \u201erazlogom\u201c opravdava ili legitimi\u0161e. Mnoge teorije o poreklu i smislu dr\u017eave odnose se najvi\u0161e, makar ne uvek izri\u010dito, na ovaj \u201erazlog\u201c: od toga da su dr\u017eave nastale kao nastavak ratni\u010dkih skupina do tzv. dru\u0161tvenog ugovora, kad gra\u0111ani me\u0111u sobom sklope pakt, formiraju instancu koja se zove dr\u017eava i na nju prenesu svoju mo\u0107 u zamenu za bezbednost (Hobsova varijanta), odnosno brigu o tzv. javnom dobru (Rusoova modifikacija). Bezbednost je u srcu tog \u201erazloga\u201c, a njegovi \u010duvari su \u010duvari dr\u017eavne tajne.<\/p>\n\n\n\n

Za razliku od atinskog polisa, gde se javno na skup\u0161tini raspravljalo i o ratovima, rimska res publica<\/em> je kao ratni\u010dka dr\u017eava u stalnoj ekspanziji izgradila teoriju dr\u017eavnog prava shodno svom ratio status<\/em>.[4]<\/a> Ve\u0107 je Platon, u Zakonima<\/em>, imao zamisao \u201etajnog ve\u0107a\u201c, grupe mudraca koji bi se sastajali kasno no\u0107u, pred zoru, i donosili najva\u017enije odluke za polis \u2013 praksa koju je atinska demokratija odbijala. Stari Rim je imao prve vojne obave\u0161tajne i kontraobave\u0161tajne slu\u017ebe, a pozni vladari su im delokrug pro\u0161irili i na pra\u0107enje civilne populacije, naro\u010dito uticajnijih pojedinaca. Republika je porodila tajne slu\u017ebe kao aparate svoje arcana imperii<\/em>. I taj model \u0107e dr\u017eave modernog doba preuzeti od Rima inspirisane njegovom republikom. Prvi predsednik Sjedinjenih dr\u017eava, D\u017eord\u017e Va\u0161ington, formira odmah po progla\u0161enju nezavisnosti dve slu\u017ebe: Culper Ring<\/em>, agenciju za skupljanje informacija, i Knowlton\u2019s Rangers<\/em>, obave\u0161tajce sa posebnim, ne retko ubila\u010dkim zadacima. Danas SAD imaju barem dva tuceta takvih agencija, uz razne dodatne slu\u017ebe za specifi\u010dna podru\u010dja, i dalje pod kontrolom Predsednika.<\/p>\n\n\n\n

Sve ovo upu\u0107uje na genezu dr\u017eave iz rata, da je ona, kao organ ili skup organa, \u201erat vo\u0111en drugim sredstvima\u201c, kako je ve\u0107 Aron preokrenuo formulu Klauzevica \u201erat je politika vo\u0111enja drugim sredstvima\u201c. Razume se, taj je \u201erat\u201c pre svega u mirnodopskim uslovima, ali je ne manje od stvarnog rata politika tajne, skrivenih operacija sve do ciljanih eliminacija \u201eneprijatelja\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eavne tajne slu\u017ebe su ne samo produ\u017eena ruka prikrivene politike kao rata (protiv tzv. spolja\u0161njih i unutra\u0161njih neprijatelja), ve\u0107 su njeni klju\u010dni aparati i epistemi\u010dka (saznajna) oru\u0111a. One prikupljaju, analiziraju i arhiviraju ogromne koli\u010dine podataka, znanje su u slu\u017ebi dr\u017eave, znanje nedostupno javnosti. U doba digitalne informatike one su agenti nadzora i kontrole, vredno prikupljaju i danas jeftino skladi\u0161te bilione i bilione data, prakti\u010dno sve \u0161to uradimo ili napi\u0161emo, pogledamo ili na drugi na\u010din digitalno taknemo.<\/p>\n\n\n\n

2. srBIA<\/p>\n\n\n\n

Kako stoji stvar kod nas sa doma\u0107im tajnim slu\u017ebama?<\/p>\n\n\n\n

Setimo se: prvo \u0161to je uradio na\u0161 Apsolutni Vladar bilo je da zasedne na \u010delo tzv. Biroa za koordinaciju bezbednosnih slu\u017ebi, \u010dim je Toma iz Baj\u010detine preuzeo funkciju predsednika Republike. Tako je pod sobom imao \u010ditav aparat tzv. bezbednjaka, pa je mogao da kroji, uz pomo\u0107 arhivskih dosijea, informacija i specijalnih operativnih radnji, sve \u0161to nas nadzire i kontroli\u0161e, kako bi \u010ditavu dr\u017eavu a onda i dru\u0161tvo sapeo u svoje vlastodr\u017ea\u010dke dizgine.<\/p>\n\n\n\n

Valja uvek imati na umu da tajne slu\u017ebe nikad nisu do kraja tajne. Ne samo da ostavljaju, htele ili ne, tragove u javnosti, ve\u0107 povremeno imaju manifestacije sasvim javnog tipa kako bi naglasile i overile vlastitu mo\u0107 i prisustvo. Nedavno je BIA (a uporedo s njom postoje i VOA i VBA, vojne slu\u017ebe) zakonski preuzela<\/a> da proverava zaposlene u poreskoj slu\u017ebi, kako bi imala kontrolu nad finansijama u Srbiji, a kako su finansije, naro\u010dito dr\u017eavne, pod visokim indeksom korupcije, one prelaze kroz nadle\u017enost tajne slu\u017ebe jo\u0161 vi\u0161e u tajne, sve u ime za\u0161tite bezbednosti dr\u017eave i njenog \u201eustavno-pravnog poretka\u201c. Ionako naopakog ve\u0107 odavno.<\/p>\n\n\n\n

Ali to je samo poslednja vest. Odavno je doma\u0107a tajna slu\u017eba ona koja mo\u017ee presudno da uti\u010de na sudove, tu\u017eila\u0161tva, deo advokature, diplomate, raznovrsnu javnu upravu, dr\u017eavni i privatni biznis, ima tako\u0111e pod sobom tzv. civilnu policiju i njene snage, istra\u017ene i druge organe, kriminalni \u201emilje\u201c sa kojim je, tvrde zli jezici, verovatno jako srasla, huliganske i sli\u010dne odrede batina\u0161a i, nije te\u0161ko naslutiti, uz dosijea ako ne direktno, pojedince i pojedinke iz vladaju\u0107ih i opozicionih stranaka, sve do tajnog snimanja seksualnih praksi ili prislu\u0161kivanja privatnog \u017eivota kako bi se kompromitovali aktivisti ili stavili u vlastitu orbitu oni \u201eproblemati\u010dni\u201c. Njena mre\u017ea je postala sveobuhvatna, zadire u sve socijalne strate i segmente; ona je uistinu \u201ekapilarna\u201c. \u010cak i za umetnost: va\u017ene kulturne ustanove su prakti\u010dno ukinute, umetnost kao u slu\u010daju snimanja filmova nadziru \u201eslu\u017ebenici\u201c.[5]<\/a> Raspore\u0111ivanjem \u201elojalista\u201c \u2013 lojalnih Vo\u0111i, a ne zakonu \u2013 ostvaruje se nadzor i ispunjava volja Vrhovnika.<\/p>\n\n\n\n

Nikad reformisana niti podrvrgnuta ozbiljnijoj kontroli, Slu\u017eba je pre\u017eivela ratove 1990-ih kojima je zna\u010dajno upravljala, prevrat Petog oktobra kad je spaljivala deo svojih arhiva kako ne bi pao u ruke promenjenih vlasti, omogu\u0107ila razne nezakonite a krupne radnje (Savamala, Jovanjica, kontroverzni infrasoni\u010dni \u201etop\u201c), a njeni su prsti vidljivi i u ubistvu Zorana \u0110in\u0111i\u0107a kao premijera Srbije.[6]<\/a><\/p>\n\n\n\n

A to je samo deo. Za na\u0161u temu je od zna\u010daja \u0161to je ova tajna slu\u017eba, kao steci\u0161te i skladi\u0161te informacija,[7]<\/a> od ogromnog uticaja na javnost, ili na ono \u0161to zastupa javnost, \u0161to \u0107e re\u0107i na tzv. medije, \u0161tampu, televiziju, botovski deo po mre\u017eama. Povremeni, za sada jo\u0161 maskirani \u201ena\u010delima\u201c, napadi na Studentski pokret i u tzv. nezavisnim medijima, li\u010de na ono \u0161to Slu\u017eba, preko svojih kontakata, plasira pred po\u010detak izborne kampanje. Pri \u010demu je smer njenog delovanja na javnost barem dvostruk. S jedne strane poma\u017ee da se re\u017eim odr\u017ei na vlasti, podsti\u010du\u0107i propagandu njemu u korist. S druge strane, deluje protiv protivnika re\u017eima, sada najvi\u0161e protiv Studentskog pokreta, plasiranjem dezinformacija i \u201esumnji\u201c preko svojih odabranih saradnika.<\/p>\n\n\n\n

A postoji i tre\u0107i smer delovanja. Dezinformacije i spinovanja slu\u017ee da se javni prostor zasiti i da se vi\u0161e ne razlikuje prava od la\u017ene vesti, da se informacijski mulja i zbunjuje ionako dosta slu\u0111en srpski populus. Time Slu\u017eba kreira la\u017enu javnost, i kao u svakom mulju onda se politi\u010dki akteri, u\u010desnici i posmatra\u010di jedva kre\u0107u, lo\u0161e orijenti\u0161u i demobili\u0161u kao energija promene. Ova para ili kvazi-javnost potiskuje onda i ono malo \u0161to je ostalo od upu\u0107ene javnosti, odnosno spre\u010dava mogu\u0107nosti za iole izgledniju raspravu, \u0161to bi bila najva\u017enija funkcija javnosti.<\/p>\n\n\n\n

Pre neki dan je jedan od o\u010dito upu\u0107enijih poznavalaca rada \u201ena\u0161ih\u201c Slu\u017ebi, N. Luni\u0107, objavio<\/a> \u201emini-feljton\u201c, gde je iz pravni\u010dkog ugla bacio ne\u0161to svetla na Slu\u017ebe. On po\u010dinje konstatacijom: \u201eU praksi, decenijama unazad bezbednosne slu\u017ebe Srbije nisu struktuirane da odgovaraju na pitanje \u2019ko nam preti spolja\u2019, ve\u0107 na pitanje \u2019ko nam je unutra\u0161nji politi\u010dki neprijatelj\u2019.\u201c Dijagnoza je porazna po gra\u0111anstvo: \u201eSrbija ima bezbednosni sektor koji poku\u0161ava da radi sve i upravo zato ne radi ni\u0161ta kako treba. Zamislite kompaniju u kojoj isti radnici istovremeno vode ra\u010dunovodstvo, pravnu slu\u017ebu i marketing \u2013 bez jasnog opisa posla, bez jasne odgovornosti i bez jasnog nadre\u0111enog kome duguju izve\u0161taj. Kada ne\u0161to po\u0111e naopako, niko nije kriv. Ali kada ne\u0161to uspe, svi prisvajaju zasluge. Bezbednosni sektor Srbije funkcioni\u0161e upravo po toj logici ve\u0107 decenijama i dok god funkcioni\u0161e tako, ne \u0161titi dr\u017eavu ve\u0107 sebe.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Autor analize predla\u017ee da se, u promenjenim okolnostima pada re\u017eima, Slu\u017ebe stave pod kontrolu pre svega parlamentarnih vlasti, za \u0161ta postoji \u2013 uprkos tome \u0161to je minimalan, nerazra\u0111en i malo delotvoran \u2013 zakonski okvir. Me\u0111utim, potreban je dublji zahvat. Za podvrgavanje Slu\u017ebi zakonu a ne autoritetu politi\u010dara valja promeniti same zakone, u\u010diniti ih stro\u017eim, u\u017eim, restriktivnijim. Ostaviti ih da same upravljaju sobom, ili da se oslanjaju na pravosudne instance koje su ina\u010de pod njihovom kontrolom, kako je sada situacija, ne menja mnogo na stvari. A ta je stvar za\u0161tita same zakonitosti kao prvi posao nad kojim imaju da bdiju.<\/p>\n\n\n\n

Verovatno su nerealni zahtevi koji se povremeno \u010duju \u2013 da se postupi kako je navodno \u0110in\u0111i\u0107 predlo\u017eio posle Petog oktobra: raspu\u0161tanje Slu\u017ebe uz istovremeno raspisivanje konkursa za upo\u0161ljavanje onih \u201eneuprljanih\u201c; a to je predlagao i za informativu dr\u017eavne televizije \u2013 jer Slu\u017eba \u0107e \u0161tititi sebe raznim sredstvima, uklju\u010duju\u0107i ucene i nu\u0111enje usluga novim vlastima. Srbija je izgleda jedina dr\u017eava biv\u0161eg socijalisti\u010dkog poretka koja je izbegla ne samo ozbiljniju lustraciju (\u010di\u0161\u0107enje) \u201eslu\u017ebenika\u201c, ve\u0107 i otvaranje tajnih arhiva. To ni drugde nije i\u0161lo lako, ali zadr\u017eavanje tog epistemi\u010dkog materijala u tajnosti simptom je arcana imperii<\/em>, onoga \u0161to sa demokratijom ima malo, ta\u010dnije nimalo nema veze.<\/p>\n\n\n\n

Li\u010dno sam pristalica \u201enaivnog\u201c a korenitog re\u0161enja: stavljanje takvih sku\u017ebi pod gra\u0111ansku a ne samo strana\u010dko-parlamentarnu kontrolu, minimizacija \u201edragocenosti vlasti\u201c, eventualno uskra\u0107ivanje uvida javnosti samo za kra\u0107i operativni rad (ako neka agencija za 6 do 12 meseci ne obavi konkretan posao, taj posao nije za nju ili ona nije za taj posao), i uop\u0161te temeljno pretresanje svega \u0161to se poziva na raison d’\u00e9tat<\/em>, a ne pripada stvarnom demokratskom poretku. Svestan nerealnosti takvog re\u0161enja, prihvatio bih barem ozbiljnu kontrolu od strane zajednice, nakon lustracije i otvaranja arhiva.<\/p>\n\n\n\n

Jer je javnost ne samo ono \u0161to predstavljaju njeni zastupnici \u2013 mediji ove ili one vrste \u2013 ve\u0107 je javnost u demokratiji njen konstitituvni postulat. Ona nije samo komunikacija informacija, ve\u0107 polje u kojem informacije kru\u017ee kako bi zajednica raspravljala o sebi, kvalifikovano odlu\u010divala i jo\u0161 kvalifikovanije sprovodila odluke. Mediji su samo deo. Ina\u010de je tajnost mogu\u0107a i dalje, \u010dak i kroz nezavisne medije, selekcijom, filtriranjem ili rekontekstualizacijom. Tajna javnosti je zajednica, a ne dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n

Ponovimo: klasi\u010dna demokratija nije znala za tajne. Moderna \u017eivi od njih, brani ih ne samo kao raison d’\u00e9tat<\/em> kao svoj raison d’\u00eatre<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a> O paresiji postoje predavanja Mi\u0161ela Fukoa sa seminara na Kole\u017e d\u2019Fransu krajem sedamdesetih i po\u010detkom osamdesetih godina. Fuko je paresiju analizirao iz eti\u010dkog i epistemolo\u0161kog stanovi\u0161ta (\u00e9thique de la v\u00e9rit\u00e9<\/em>), ali je ona pre svega politi\u010dka vrednost jer je re\u010d o istupanju u javnosti, o otvorenosti da se neguje ili podstakne rasprava o zajednici. V<\/em>. Michel Foucault: Discours et v\u00e9rit\u00e9. Pr\u00e9c\u00e9d\u00e9 de La parr\u00easia<\/em> (2016), uz ostalo.<\/p>\n\n\n\n

[2]<\/a> Imunitet dolazi iz latinskog immunitas<\/em>, slo\u017eenica od in<\/em>– (\u201ene\u201c) i –munus<\/em> (obaveza, slu\u017eba, razmena). Moderno zna\u010denje, do\u0161lo u XIV-XV veku, vezano je za slobodu od pla\u0107anja poreza, a onda i od obaveza druge vrste, da bi kasnije re\u010d u\u0161la u medicinu kao za\u0161tita od bolesti, naro\u010dito zaraza. Politi\u010dki imunitet, pak, nije samo za\u0161tita od posledica za izgovoreno u parlamentu, ve\u0107 za niz privilegija koje su se \u0161irile na dr\u017eavne poslenike, ministre, vlast, upravu, vojsku, policiju.<\/p>\n\n\n\n

[3]<\/a> Arcana<\/em> su tajne (od arcanum<\/em>, tajna), ono skriveno i pre\u0107utano. Ali u izrazu arcana imprerii<\/em>, \u0161to su najprostije \u201etajne vladanja\u201c, arcana<\/em> su vi\u0161e od obi\u010dne tajne. Dolaze\u0107i od arca<\/em>, a ovo mo\u017eda kao kalk iz gr\u010dkog \u03ac\u03b3\u03b1\u03bb\u03bc\u03b1, upu\u0107ivalo je u korenu na kutiju u kojoj se dr\u017ee dragocenosti. Pa su tako ove \u201etajne vladanja\u201c ono \u0161to je najdragocenije za dr\u017eavu, znanje koje ona poseduje i ne \u017eeli da podeli sa onima u \u010dije ime vlada.<\/p>\n\n\n\n

[4]<\/a> Ciceron jo\u0161 ne koristi ovaj izraz, on pominje salus publicae<\/em> (njegova je izreka Salus populi suprema lex esto<\/em>, \u201edobro naroda je najvi\u0161i zakon\u201c), ve\u0107 njemu blisko na\u010delo status regis<\/em>, \u0161to \u0107e preuzeti pozno srednjevekovlje, a onda moderno doba. Jon Brancije (Johhanes Brantius, o\u010duh slikara Rubensa) po\u010detkom XVII veka je napisao Ciceronovsku hvalu<\/em> (Elogia Ciceroniana<\/em>, 1612), i Senatora<\/em> (Senator sive de perfecti et veri senatorus officio<\/em>, 1633), gde se, u Antverpenu, tada pod habsbur\u0161kom vla\u0161\u0107u, isti\u010de posao \u201esekretara\u201c (\u201etajnika\u201c), savetnika vlasti koji ne deluje javno ve\u0107 je obavezan samo svojim \u201eglavarima\u201c. To \u0107e zapo\u010deti tradiciju nema\u010dkih Geheimrat<\/em> ve\u0107a (privy councillor<\/em> u aglosaksonskim dr\u017eavama), \u0161to se, uz varijacije i druga\u010dije nazive, odr\u017ealo do danas.<\/p>\n\n\n\n

[5]<\/a> CIA je pedesetih i \u0161ezdesetih imala poseban program za diseminaciju ameri\u010dko-liberalnih ideja kroz kulturu. To je bio odgovor na rad isto\u010dnih slu\u017ebi gde su naro\u010dito pisci i filmad\u017eije bili pod nadzorom jo\u0161 od Oktobarske revolucije. Rumunska autorka Kristina Vatulesku je istra\u017eila istoriju uticaja KGB-a kod Sovjeta i Sekuritatea u svojoj domovini u odli\u010dnoj Policijskoj estetici \u2013 Literatura, film, i tajna policija u sovjetsko doba<\/em> (Literature, Film, and the Secret Police in Soviet Times<\/em>, 2010). Na doma\u0107em terenu je najpoznatiji slu\u010daj visokog udba\u0161a Ratka Dra\u017eevi\u0107a koji se hvalio da je ubio dve hiljade \u201enarodnih neprijatelja\u201c i spavao sa jo\u0161 vi\u0161e \u017eena. Tito mu je dao da osnuje i upravlja Avala filmom, kako bi se u Ko\u0161utnjaku napravio doma\u0107i \u201eholivud\u201c. Dra\u017eevi\u0107 je kao producent imao velikog uspeha \u2013 remek-delo Sa\u0161e Petrovi\u0107a Skuplja\u010di perja<\/em> je snimljeno pod njim \u2013 a pru\u017eao je za\u0161titu i pojedinim autorima tzv. crnog talasa. \u0160to baca neobi\u010dno svetlo na titoizam: bio je to uvrnut sistem, i tiranski i liberalan, i zatvoren i otvoren, i ve\u010dan i lomljiv. O kulturi pod real-komunistima v<\/em>. upe\u010datljivu raspravu Alekseja Jur\u010daka \u2013 Alexei Yurchak: Everything Was Forever, Until It Was No More \u2013 The Last Soviet Generation<\/em> (2006). Jur\u010dak je bio \u010dlan grupe i teatra AVIA, ruske varijante Lajbaha.<\/p>\n\n\n\n

[6]<\/a> Po\u010dinioci atentata su bili jedan pukovnik i jedan potpukovnik Resora dr\u017eavne bezbednosti, uz neposrednu logistiku tzv. Zemunskog klana \u010dije su vo\u0111e stradale u akciji hap\u0161enja i sa sobom u smrt odneli dragocene podatke o tom atentatu. Optu\u017enica je potom sro\u010dena tako da se ograni\u010di samo na izvr\u0161ioce i ovo direktno okru\u017eenje, pa je to odredilo obim sudskog procesa. Ostala je nerazja\u0161njena tzv. politi\u010dka (strana\u010dka zapravo) pozadina, pod za\u0161titom onda\u0161njeg predsednika dr\u017eave i \u201eslu\u017ebenika\u201c iz njegovog kabineta. Ali je te\u0161ko zamisliti takvu operaciju ubistva predsednika Vlada pred vratima zgrade Vlade bez obiljnije logistike \u201etajnih slu\u017ebenika\u201c, \u0161to nije ispitano (osim mo\u017eda u jednom tajnom izve\u0161taju nedostupnom i danas), iako su simptomati\u010dne izjave politi\u010dara na tzv. opro\u0161tajnom mitingu radikala pred \u0160e\u0161eljev odlazak u Hag, napisi visoko pozicioniranih novinara uo\u010di atentata, kasnija predaja Legije, postupci prema \u0110in\u0111i\u0107evoj sestri i sl. Ubistvo premijera jedne dr\u017eave, makar i tada\u0161nje Srbije u fronclama, spada svakako u arcana imperii<\/em> radnju. Simptomati\u010dno je da je poternica sa likovima optu\u017eenih objavljena na svim televizijama samo nekoliko sati posle atentata; ako su ih ve\u0107 znali, za\u0161to ih nisu spre\u010dili? Ali \u201eslu\u017ebina\u201c slu\u017ebena verzija \u0107e opstati sudski overena, pa \u0107e je ponavljati, o godi\u0161njicama ubistva, novinari, navodni dokumentaristi, \u010dak i pojedini pisci apologete.<\/p>\n\n\n\n

[7]<\/a> Li\u010di da je ona sama u sadejstvu, u pojedinim poslovima, sa nizom sli\u010dnih inostranih slu\u017ebi. BIA, recimo, koristi razni izraelski softver \u2013 Cellebrite<\/em> forenzi\u010dku opremu za otklju\u010davanje, premo\u0161\u0107avanje i izvla\u010denja podataka iz mobilnih telefona, NoviSpy<\/em> kao \u201etrojance\u201c, uz Pegasus<\/em> i Predator<\/em>, za infiltraciju u digitalne aparate, FindFace<\/em> i biometriju za prepoznavanje lica, mapiranje kontakata, i\u0161\u010ditavanje registarskih tablica \u2013 za \u0161ta je te\u0161ko verovati da Mosad nema \u201eduple klju\u010deve\u201c. To je poznato iz nabavki, ali je ostalo uglavnom skriveno \u0161ta je sve od opreme i direktnije infiltracije do\u0161lo iz drugih stranih, zapadnih i isto\u010dnih agencija.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1. Tajne Mo\u017ee izgledati neobi\u010dno da zapis o javnosti kao klasi\u010dnom postulatu demokratije po\u010dinjemo iz po mnogo \u010demu suprotnog ugla, iz ugla tajnosti. Ali tako je samo na prvi pogled. Tajnost i tajne ome\u0111avaju javnost, spolja koliko iznutra. U klasi\u010dnoj (starogr\u010dkoj, atinskoj) demokratiji javnost se oslanjala na dve pomo\u0107ne vrednosti. Jedna je bila paresija (\u03c0\u03b1\u03c1\u03c1\u03b7\u03c3\u03af\u03b1), … Continue reading “Javne tajne”<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-1182","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tekstovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1182","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1182"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1182\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1188,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1182\/revisions\/1188"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1182"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1182"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/libretto.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1182"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}